Моја мисија

Направио сам GravesMail зато што ми је било доста тога да добављачи е-поште скенирају моје поруке, прате када их читам и продају моје податке оглашивачима. Желео сам клијент е-поште који моју пошту третира као моју — сачувану на мом рачунару, анализирану локално, никада нигде отпремљену.

GravesMail је мој одговор на то. То је клијент е-поште којем је приватност на првом месту и који IMAP користи искључиво као транспортни слој. Ваша е-пошта се преузима на ваш рачунар, анализира је механизам за откривање спама и злонамерног софтвера у 7 слојева који у потпуности ради на локалним ресурсима, а затим се брише са сервера добављача ако тако изаберете. Ниједна услуга у облаку не држи вашу пошту. Нема аналитике и нема праћења тога како користите апликацију. Ниједна трећа страна не добија приступ вашим порукама.

GravesMail нема телеметрију. Ваша е-пошта путује само између вашег рачунара и вашег сопственог сервера е-поште, и ништа о вама нити о вашој е-пошти не шаље се мени нити било коме другом.

Ја сам један програмер који ово прави јер верујем да приватност е-поште не би требало да захтева претплату ни докторат из безбедности. GravesMail је доступан за Windows, macOS, Linux, iOS и Android.

Како је GravesMail настао

GravesMail није ни требало да постоји. Родио се из фрустрације, пошто су све друге могућности биле испробане и нису успеле.

Прво сам замолио добављаче е-поште за помоћ

Почело је онако како би већина људи почела. Обратио сам се великим добављачима е-поште — компанијама чије платформе свакодневно преносе милијарде порука — и замолио их да учине више. Моје пријемно сандуче било је затрпано спамом, а велики део тога није био само нежељени маркетинг. Био је злонамеран. Фишинг напади. Покушаји преваре. Поруке које пошиљалац по закону уопште није смео да пошаље.

Тражио сам од добављача да се покрену и заштите своје кориснике. Нико није одговорио. Ни један једини.

Затим сам се обратио властима

Обратио сам се полицији и агенцијама за сајбер криминал на сваком нивоу до којег сам могао да дођем — локалном, окружном, градском, државном, савезном и међународном. Нисам само подносио неодређене пријаве. Истражни посао сам обавио сам. Ушао сам у траг злонамерним актерима до конкретних адреса, конкретних зграда, конкретних људи. Пронашао сам њихова имена, бројеве телефона, профиле на друштвеним мрежама. Прикупио сам форензичке податке и изложио шта тачно раде, корак по корак, са довољно појединости да издрже као дигитални доказ.

Готово нико није одговорио. Они малобројни који јесу нису предузели ништа. Докази су остали да стоје, нетакнути.

Затим сам сам кренуо на злонамерне актере

Скенирао сам њихову инфраструктуру. Пратио сам њихове IP адресе и мапирао њихово деловање кроз дата центре и услуге у облаку. Када би се преселили, ишао сам за њима. Јурио сам их од једног хостинг добављача до другог. Али у томе је невоља са одбраном од људи који немају шта да изгубе — они се само селе даље.

На крају сам схватио да је једини одговор да нешто направим

Добављачи неће да помогну јер им то не доноси новац. Полиција не може или неће да делује јер проблем прелази превише граница. Директан сукоб са криминалцима је бескрајна игра у којој удариш једног, а искочи други. Ниједан од ових приступа не решава проблем.

Зато сам сео и поставио другачије питање: шта ако би сама технологија учинила спам и фишинг превазиђеним?

Спам постоји зато што је јефтин за слање и зато што довољно људи наседне да би се исплатио. Ако успете да разбијете ту једначину — ако поруке нико не види, нико на њих не кликне и оне не донесу ни један једини цент прихода — рачуница се руши. Криминалци не престају зато што их је неко замолио. Престају зато што више не могу да приуште да раде.

То је идеја иза програма GravesMail. Свака инсталација учи из спама који прима њен корисник и зауставља га пре него што га он види. Што се GravesMail више шири, злонамерним актерима је скупље да успеју.

Убија их трошак.

У шта верујем