Moja misija

Napravio sam GravesMail zato što mi je bilo dosta toga da dobavljači e-pošte skeniraju moje poruke, prate kada ih čitam i prodaju moje podatke oglašivačima. Želeo sam klijent e-pošte koji moju poštu tretira kao moju — sačuvanu na mom računaru, analiziranu lokalno, nikada nigde otpremljenu.

GravesMail je moj odgovor na to. To je klijent e-pošte kojem je privatnost na prvom mestu i koji IMAP koristi isključivo kao transportni sloj. Vaša e-pošta se preuzima na vaš računar, analizira je mehanizam za otkrivanje spama i zlonamernog softvera u 7 slojeva koji u potpunosti radi na lokalnim resursima, a zatim se briše sa servera dobavljača ako tako izaberete. Nijedna usluga u oblaku ne drži vašu poštu. Nema analitike i nema praćenja toga kako koristite aplikaciju. Nijedna treća strana ne dobija pristup vašim porukama.

GravesMail nema telemetriju. Vaša e-pošta putuje samo između vašeg računara i vašeg sopstvenog servera e-pošte, i ništa o vama niti o vašoj e-pošti ne šalje se meni niti bilo kome drugom.

Ja sam jedan programer koji ovo pravi jer verujem da privatnost e-pošte ne bi trebalo da zahteva pretplatu ni doktorat iz bezbednosti. GravesMail je dostupan za Windows, macOS, Linux, iOS i Android.

Kako je GravesMail nastao

GravesMail nije ni trebalo da postoji. Rodio se iz frustracije, pošto su sve druge mogućnosti bile isprobane i nisu uspele.

Prvo sam zamolio dobavljače e-pošte za pomoć

Počelo je onako kako bi većina ljudi počela. Obratio sam se velikim dobavljačima e-pošte — kompanijama čije platforme svakodnevno prenose milijarde poruka — i zamolio ih da učine više. Moje prijemno sanduče bilo je zatrpano spamom, a veliki deo toga nije bio samo neželjeni marketing. Bio je zlonameran. Fišing napadi. Pokušaji prevare. Poruke koje pošiljalac po zakonu uopšte nije smeo da pošalje.

Tražio sam od dobavljača da se pokrenu i zaštite svoje korisnike. Niko nije odgovorio. Ni jedan jedini.

Zatim sam se obratio vlastima

Obratio sam se policiji i agencijama za sajber kriminal na svakom nivou do kojeg sam mogao da dođem — lokalnom, okružnom, gradskom, državnom, saveznom i međunarodnom. Nisam samo podnosio neodređene prijave. Istražni posao sam obavio sam. Ušao sam u trag zlonamernim akterima do konkretnih adresa, konkretnih zgrada, konkretnih ljudi. Pronašao sam njihova imena, brojeve telefona, profile na društvenim mrežama. Prikupio sam forenzičke podatke i izložio šta tačno rade, korak po korak, sa dovoljno pojedinosti da izdrže kao digitalni dokaz.

Gotovo niko nije odgovorio. Oni malobrojni koji jesu nisu preduzeli ništa. Dokazi su ostali da stoje, netaknuti.

Zatim sam sam krenuo na zlonamerne aktere

Skenirao sam njihovu infrastrukturu. Pratio sam njihove IP adrese i mapirao njihovo delovanje kroz data centre i usluge u oblaku. Kada bi se preselili, išao sam za njima. Jurio sam ih od jednog hosting dobavljača do drugog. Ali u tome je nevolja sa odbranom od ljudi koji nemaju šta da izgube — oni se samo sele dalje.

Na kraju sam shvatio da je jedini odgovor da nešto napravim

Dobavljači neće da pomognu jer im to ne donosi novac. Policija ne može ili neće da deluje jer problem prelazi previše granica. Direktan sukob sa kriminalcima je beskrajna igra u kojoj udariš jednog, a iskoči drugi. Nijedan od ovih pristupa ne rešava problem.

Zato sam seo i postavio drugačije pitanje: šta ako bi sama tehnologija učinila spam i fišing prevaziđenim?

Spam postoji zato što je jeftin za slanje i zato što dovoljno ljudi nasedne da bi se isplatio. Ako uspete da razbijete tu jednačinu — ako poruke niko ne vidi, niko na njih ne klikne i one ne donesu ni jedan jedini cent prihoda — računica se ruši. Kriminalci ne prestaju zato što ih je neko zamolio. Prestaju zato što više ne mogu da priušte da rade.

To je ideja iza programa GravesMail. Svaka instalacija uči iz spama koji prima njen korisnik i zaustavlja ga pre nego što ga on vidi. Što se GravesMail više širi, zlonamernim akterima je skuplje da uspeju.

Ubija ih trošak.

U šta verujem